Misteriozna smrt ćerke Ratka Mladića: Ana pronađena mrtva sa očevim pištoljem, general tvrdio da se nije ubila!

Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, preminuo je danas u Hagu. Iza čoveka čije je ime ostalo neraskidivo vezano za rat u Bosni i Hercegovini, haške procese i doživotnu zatvorsku kaznu ostala je i jedna lična tragedija o kojoj se decenijama govorilo – smrt njegove ćerke Ane. Imala je samo 24 godine kada je u porodičnoj kući pronađena mrtva, a zvanična verzija glasila je da je sebi oduzela život očevim pištoljem. Mladić tu verziju nikada nije prihvatio.

Ratko Mladić preminuo je danas u Hagu, nakon dugog perioda veoma teškog zdravstvenog stanja. Samo nekoliko dana ranije ponovo je zatraženo njegovo prevremeno puštanje iz humanitarnih razloga kako bi poslednje dane proveo na lečenju u Srbiji, ali je taj zahtev odbijen.

Njegov sin Darko Mladić još u julu govorio je da je zdravstveno stanje njegovog oca veoma loše, da više ne može da govori i da postoji veliki rizik od smrti.

Mladić je pred međunarodnim sudom pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini. Žalbeno veće potvrdilo je presudu 2021. godine.

Ipak, daleko od frontova, politike i sudnica, u njegovom privatnom životu dogodila se tragedija koja ga je, prema svedočenjima ljudi koji su ga poznavali, duboko promenila.

Ana je bila njegova „zvezda“

Ana Mladić bila je studentkinja medicine i, prema brojnim svedočenjima, posebno vezana za oca. Mladić ju je nazivao svojom „zvezdom“, a važila je za izuzetno uspešnu studentkinju.

Sve se promenilo 24. marta 1994. godine.

Ana je imala samo 24 godine kada je pronađena mrtva u porodičnoj kući. Prema zvaničnoj verziji događaja, izvršila je samoubistvo pištoljem svog oca.

U kući su se u tom trenutku nalazili njena majka i brat.

Njena smrt, međutim, godinama je bila praćena različitim pričama, spekulacijama i teorijama, a sam Ratko Mladić nikada nije prihvatio zvaničnu verziju.

Tvrdio je da njegova ćerka nije izvršila samoubistvo, već da je ubijena. Posle hapšenja govorio je čak i da zna ko je odgovoran za njenu smrt, ali njegove tvrdnje nisu dovele do zvaničnog utvrđivanja drugačijeg uzroka smrti.

Misterija očevog pištolja

Posebnu pažnju godinama su izazivale okolnosti pod kojima je Ana pronađena.

U javnosti su se pojavljivale tvrdnje da je oružje pronađeno u njenoj levoj ruci iako je bila dešnjakinja, kao i različita tumačenja obdukcionog nalaza i putanje metka.

Te tvrdnje podsticale su teorije da smrt možda nije bila samoubistvo, ali za verziju o ubistvu nikada nije ustanovljena sudski potvrđena činjenica.

Postojala je i potpuno drugačija priča o mogućem motivu.

Godinama se pisalo o Aninom emotivnom životu i navodnom mladiću Draganu, koji je poginuo na ratištu u Bosni i Hercegovini. Prema jednoj od verzija koje su kružile javnošću, Mladić nije odobravao njihovu vezu, a Ana je navodno teško podnela njegovu smrt.

Ni te tvrdnje nikada nisu dobile konačnu zvaničnu potvrdu.

Poslednji put je sam našminkao ćerku

Smrt Ane Mladić ostavila je dubok trag na njenom ocu.

Jedan od detalja koji se godinama prepričavao odnosio se na pripreme za njenu sahranu. Prema tim navodima, telo su pripremali tehničari, ali je Mladić insistirao da upravo on poslednji put našminka svoju ćerku.

Ljudi koji su ga poznavali tvrdili su da se posle Anine smrti promenio.

Publicista Ljubodrag Stojadinović, koji je poznavao Mladića, pisao je da je gubitak ćerke mogao dodatno da utiče na njegov odnos prema patnji drugih ljudi.

Ana je sahranjena 1994, dok je rat u Bosni i Hercegovini još trajao.

Od najboljeg pitomca do komandanta VRS

Ratko Mladić rođen je 1943. godine u Božinovićima kod Kalinovika. Kao dete ostao je bez oca, koji je stradao tokom Drugog svetskog rata.

Završio je Vojnu akademiju Kopnene vojske, a potom i Komandno-štabnu akademiju, gde je bio među najboljim polaznicima svoje generacije.

Profesionalnu vojnu karijeru započeo je 1965. godine u JNA, u Skoplju. Tokom narednih decenija prolazio je kroz komandne položaje, a početkom ratova tokom raspada Jugoslavije dospeo je u sam vrh vojne hijerarhije.

Tokom 1991. poslat je u Knin, gde je komandovao Kninskim korpusom.

Nakon povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine, u maju 1992. imenovan je za komandanta Glavnog štaba novoformirane Vojske Republike Srpske.

Na toj funkciji ostao je do 1996. godine.

Srebrenica i presuda koja je obeležila njegov život

Ime Ratka Mladića ostalo je posebno povezano sa događajima u Srebrenici u julu 1995. godine.

Snage VRS zauzele su 11. jula Srebrenicu, koja je tada imala status zaštićene zone Ujedinjenih nacija. Međunarodni sudovi kasnije su utvrdili da je nakon pada enklave ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka i taj zločin pravno kvalifikovali kao genocid.

Prva optužnica protiv Mladića podignuta je 1995. godine.

Nakon rata i Dejtonskog sporazuma smenjen je sa mesta komandanta VRS, a zatim je godinama bio nedostupan Haškom tribunalu.

Godinama se krio, uhapšen 2011.

Mladić je posle rata jedno vreme živeo u Beogradu. Kasnije se povukao iz javnosti, a potraga za njim trajala je godinama.

Uhapšen je 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina, u kući svog rođaka.

Nekoliko dana kasnije izručen je Hagu.

Haški tribunal ga je u novembru 2017. prvostepeno osudio na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim po deset od 11 tačaka optužnice.

Žalbeno veće je 8. juna 2021. odbacilo ključne žalbene navode i pravosnažno potvrdilo doživotnu kaznu.

Poslednje godine obeležilo teško zdravstveno stanje

Mladićevo zdravstveno stanje poslednjih godina bilo je sve teže.

Njegova odbrana i porodica više puta su tražile da bude privremeno ili prevremeno pušten iz humanitarnih razloga i prebačen u Srbiju na lečenje. U julu 2025. takav zahtev bio je odbijen, uz ocenu suda da je njegovo stanje teško, ali da se njime može upravljati u pritvorskoj jedinici.

Tokom 2026. stanje se dodatno pogoršalo.

Srbija je samo nekoliko dana pre njegove smrti ponovo apelovala da mu bude omogućeno da poslednje dane provede u Srbiji uz medicinsku i palijativnu negu. Ministarstvo pravde saopštilo je 24. avgusta da je prethodni zahtev ponovo odbijen.

Tri dana kasnije stigla je vest da je Ratko Mladić preminuo u Hagu.

Iza njegove smrti ostaje jedna od najkontroverznijih biografija novije istorije Balkana – od uspona kroz vojnu hijerarhiju JNA i komandovanja VRS, preko rata i Srebrenice, višegodišnjeg skrivanja i hapšenja, do doživotne kazne u Hagu.

A u njegovom privatnom životu ostala je tragedija o kojoj se govorilo više od tri decenije: smrt ćerke Ane, njegove „zvezde“, čiju zvaničnu verziju smrti nikada nije prihvatio.

Bonus video:

(Espreso/Alo/D.S.)